Borska internet organizacija

Kako uopšte ljudi donose odluke na kojoj konferenciji će prisustvovati? Mislim, ima ih zaista već toliko u Srbiji i okolini da moraš da budeš ili lud ili @torbica pa da ih sve obiđeš. Moj prosek je dve ili tri konferencije godišnje iz više razloga, a Webiz u Zrenjaninu će svakako biti jedna od njih i naredne godine. Teško bi mi bilo da odgovorim na pitanje zašto baš Webiz, možda Milojev tvit najbolje opisuje osećanje koje sam imao sve vreme:

Moj #utisak ne ove nedelje nego cele godine konferencija #webiz Eksplozija dobre energije i optimizma.

i dodatno, jaka asocijacija koju sam imao od trenutka kad sam video najavu i imam je još uvek, na BlogOpen 2008-e koju je BITNO organizovala u Boru. Tačno sam mogao da prepoznam ko je među organizatorima Suske, ko ZoranM, a ko su “mi ostali”.
Samo sam ofrlje bacio pogled na teme i imena predavača i odmah odlučio da idem, više vođen intuicijom nego racionalnim razmišljanjem i nisam se pokajao, naprotiv.
Na ivici sam da kažem da je ovo najbolja konferencija na kojoj sam bio ali neću, možda sam ipak još uvek pun utisaka, pa da ne preteram.
Što se programa tiče, u startu su me zanimala dva predavanja prvog dana (Peđino – Brendovi na webu – Gde greše i Đetićevo – Organizaciona transformacija – Kako društveni mediji razgrađuju korporativnu piramidu?) i većina trećeg dana, ali sam nešto pobrkao, pa sam propustio Vladimira Vulića (i gorko se pokajao, prateći #webiz iz “Etno kućerka” gde sam otišao na ručak), a najviše sam vremena na predavanjima proveo drugog dana koji sam planirao da provedem u šetnji Zrenajninom i druženjem sa dragim ljudima koji su došli na konferenciju.
Nekako uvek ispadne tako, bar meni. Ja nisam od onih koji će sve vreme provesti u sali, navikao sam da bežim s časova još u srednjoj školi. A i konkretna korist se uvek u stvari nađe više u druženju i razgovorima po kuloarima. Mada… eto, napišem rečenicu i odmah vidim da nije do kraja istinita. Jer i predavanja su bila više nego korisna. Apsolutno sva na kojima sam bio, a ipak je na kraju ispalo da sam bio na nekih 75%. U principu, teško da posle pet godina obilaženja konferencija može da se čuje nešto spektakularno, ali se uvek desi da neki detalj na koji ranije nisi obraćao pažnju iako ti je bio u podsvesti, odjednom izroni zahvaljujući inspirativnom predavanju i kažeš sebi: vidi bre, o ovome nisam nikada razmišljao, a znao sam. A predavači su listom bili u formi i nema šanse da bilo kojeg od njih izdvojim.
Ne mogu da vam sada prepričavam predavanja, a nema ni potrebe, napisano je valjda sve što je moglo da se kaže o tome, video sam mislim petnaestak tekstova do sada. Samo propratite #webiz tamo je sve. A i nije to – to. Trebalo je biti tamo, ili makar pratiti streaming, ovako je isuviše prazno. Ili bar meni tako deluje jer sam bio prisutan.
Dešavanja oko konferencije, #kafanizacija prve večeri i sutradan žurka uz novosadski bend “Amateri” koji su sve samo ne to (pržili su neviđeno Ekatarinu, Orgazam, Haustor, Olivera Mandića i još svašta nešto) su posebna priča. Ljudi koje do sada nisam imao prilike da upoznam, @sotnexman, @cyberbosanka, @UnaUnPaso i još desetak drugih, pa onda oni koje viđam češće, ali to uvek bude posebno zadovoljstvo su naravno najvažniji u svemu. I prelepi Zrenjanin. I gomboce. I gulaš od mangulice. I…
Ne znam da li će na sajtu Webiza biti reprize predavanja, ako ih bude, svakako ih pogledajte, a bogami i ja ću još jednom.
Eto, nije ovo izveštaj, morao bih tri dana da pišem da bih koliko – toliko opisao šta se sve videlo, čulo i dešavalo.
Ovo je više pozdrav sjajnim organizatorima Webiza i obećanje da ću i naredne godine doći.
A znam da će doći još Borana, i ovoga puta je još četiri člana BITNO želelo da dođe, ali su iz opravdanih razloga odustali u poslednjem trebutku.