Најпопуларнији браузери данас су:

* Firefox – бесплатан браузер отвореног кода
* Mozilla – именом Mozilla данас називамо спој Firefox-а и Thunderbird-а
* Opera – бесплатан браузер затвореног кода компаније Опера
* Internet Explorer – бесплатан браузер затвореног кода компаније Мајкрософт
* Сафари – Еплов бесплатни браузер
* Гугл Хром (Google Chrome) – Гуглов бесплатни браузер, пројектован са идејом да искористи све могућности Гуглових услуга и тренутно у јавној бета верзији само за породицу оперативног система Виндоуз. У плану је и верзија за Линукс.

Сви наведени су графички програми (тј. осим текста могу приказивати и визуалне садржаје). Осим графичких постоје и текстуални браузери који могу приказивати само текст (нпр. “links” и “lynx”) и специјализовани говорни браузери какве могу користити слепе особе.

Предпоставимо да сте корисник Виндоуз оперативног система, и том случају подразумевано са системом имате инсталиран IE (Internet Explorer) и њега можете пронаћи у вашем Виндоуз менију за покретање програма.

Интернет експлорер је браузер, настао 1995. године у корпорацији Мајкрософт. Прво појављивање му је било у пакету са оперативним системом Виндоуз 95. Након свог првог појављивања, изашле су и верзије за оперативне системе Мек ОС и Јуникс, мада је опстала само верзија за Виндоуз. До 1999. године је био најраспрострањенији и најкоришћенији браузер. У 2006. години је имао преко 900 милиона корисника широм света.

Паралелно са развитком Интернет експлорера, развијали су се и други слични браузери, од којих су неки постали временом прави конкуренти Интернет експлореру. Данас је највећи конкурент Мозила Фајерфокс, који сваким даном придобија све више и више корисника. Поред Фајерфокса, ту су и други, исто тако јаки конкуренти, као Опера, Нетскејп, Авант и други.

Више пута се говорило о стабилности и поузданости Интернет експлорера. Откако је верзија 6 изашла 2001. године, Мајкрософт није избацио ниједну закрпу нити додатак за њега. Разни рачунарски стручњаци су говорили да је Интернет експлорер пун сигурносних пропуста и да омогућава лак пролаз разним штеточинама са Интернета. Док је Мајкрософт 5 година паузирао по овом питању, Мозила и други су развијали своје претраживаче и по питању безбедности су сада далеко испред Интернет експлорера. Мада, на свету има много корисника рачунара који не знају много о овим стварима, а Интернет експлорер долази са било којом верзијом Виндоуза почев од верзије Виндоуз 98, па због тога и даље има много корисника овог браузера.

Ево како изгледа иконица IE-a:

А овако изгледа IE покренут и то са погледом стране нашег сајта:

Мимо свега, оно што ја препоручујем је свакако коришћење Фајерфокс (Firefox) веб браузера. Мозила Фајерфокс (Mozilla Firefox) је браузер отвореног кода. Раније је био познат под именима „Феникс“ и „Фајерберд“, а настао је на темељима апарата „Геко“ који је користио и раније популарни браузер Нетскејп. Од 9. новембра 2004, од верзије 1.0, Фајерфокс је постао озбиљна конкуренција Интернет експлореру, који је тренутно најкоришћенији у свету.

Како га инсталирати?

Минимални захтеви рачунара за рад Фајерфокса под Виндоуз системом су:

* Pentium 233 MHz, али Pentium 500 MHZ или снажнији је препоручен.
* 64 MB Ram, но 128 MB Ram или више је препоручено.
* 52 MB простора на вашем хард диску.

То су биле техничке ствари, а сад прелазимо на оно интересантно, на само инсталирање Фајерфокса које је екстремно лако. Прво требате отићи на сај Фајерфокса да би сте са интернета скинули инсталациони фајл. У делу где куцате адресу у IE, одкуцајте следећу адресу:

http://sr.www.mozilla.com/sr/

Кликом на иконицу “Firefox 3 бесплатна набавка”, покренућете скидање инсталационог фајла.(Тренутна стабилна верзија је Фајефокс 3.5)

Када сте скинули инсталациони фајл Фајерфокса, дођите до фолдера у ком је смештен тај фајл, у коме је скинут инсталациони фајл. Дуплим кликом на фајл покрећете инсталациони процес што ће избацити у први план дијалог за инсталирање у коме ћете се лако снаћи. По инсталацији ћете имати пречицу за ваш нови нраузер на десктопу и менију вашег Виндоуз система.