Polovinom prošle godine Vanja Pilipović se razbolela od teške neizlečive bolesti srca pa je prekopotrebno izvršiti transplataciju novog srca.

Transplataciju nije moguće obaviti u Srbiji već se mora obaviti u inostranstvu, a sredstva potrebna za istu su 100 000€,  što prevazilazi mogućnosti Vanjinih roditelja.

MOLIMO VAS da u okviru svojih mogućnosti pomognete Vanji.

Ovoj akciji su se pridružili mnogi blogeri i mnogi korisnici društvenih mreža.

Tok akcije možete pratiti preko:

Grupe na Facebook-u
Akcije na twitteru #srcezavanju
Zvanične prezentacije, gde možete pročitati i detalje ove akcije.

Blogosfera:
Džepna Venera
Šaputalica
Ivanizmi
Čarolija
Na blogu ITkutak je napravljen mirror originalnog flash sajta o detaljima akcije.
Dragan Varagić
Marxx
AnjaS
DžejnDou
TerekOnLine
Online Tržište
Vladimir

NIJEDAN IZNOS NIJE MALI!-SRCE NE MOŽE DA ČEKA!

Dinarski tekući račun za uplate je:
310-0210100336655-83

Devizni račun:
02-315-0031209.4

SWIFT:CONARS22- Acc No.USD 3582023703001

NLB BANKA A.D.BEOGRAD
Bulevar Mihajla Pupina 165v
11070 – Novi Beograd-Serbia,

Ime primaoca: Vanja Pilipović
Adresa : Kumanovska 21
25264-Sonta – Serbia

Televizija i vlasnici koji su ukapirali da su reality show-ovi bolja zarada od španskih serija, uspeli su da od naših televizora naprave akvarijume. Pogotovi sa OpenIP TV-em bukvalno kao da imaš akvarijum u kući. Snaga televizije na našim prostorima ne prestaje, ali u poslednje vreme internet se jako približio kao uticajni medijum. To približavanje jasno će se videti na nekim sledećim izborima.

Često u školi pričam, kako kolegema tako i učenicima, kako u Japanu blogeri nose mini kamere na kacigama, da bi oni koji ih prate stalno bili na njihovim blogovima. Neki mi veruju neki ne veruju. Još kada je onaj pećinac u pećini nacrtao crteže, nadao se da će to neko videti. Možda neka pećinka … ili ostali pećinci koji će mu se diviti. Danas na FB-u ređamo razne pećinske crteže, samo što se slikamo u WC-ima i sličnim ambijentima. Takođe da opčinimo neku “pećinku” ili kažemo svima da smo tu. Mnogo hiljada i miliona godina je prošlo …. pa dobro napradovali smo.

Da li smo zadovoljni takvim razvojem situacije? Posle točka intenet je najveći izum čovečanstva ali ne treba ga doživljavati kao reality show. Ono što se na daljem zapadu radi odavno, na bližem zapadu je u toku. Dvadesetčetvoročasovni live prenos simpatičnog momka, beli zid i bela vrata, sa povremenim upadima ženskog glasa, prikovala su za monitore blogere sa ovih prostora.

Za razliku od TV-a ovaj show je sasvim OK. Niko to ne naplaćuje imate mogućnost da birate. Možda ste želeli da prisustvujete wfest09 (ali pre održavanja ) ili da upoznate ovog momka.  Daleko su i jedni i drugi, ali ispratili smo i jedan i drugi show. Opasna stvarčica ili ne internet će ukinuti televiziju (bar u ovakvom obliku), samo je to šteta jer nije zamišljen za tako nešto. Njegova edukativna svrha lagano bledi, mada onaj koji uči gledajući u kamen, naučiće nešto i gledajući live show. I dok u drugom tabu pokušavate da provalite taj novi google pretraživač (za kog ste saznali baš sa live show-a) i slušate o gadgeteriji, neki novi japanac se i dalje šeta sa kamerom na kacigi.

Opasna stvarčica ili čudo, internet će se pojaviti u svim našim domovima, prema tome, roditelji dozvolite svojoj deci da koriste internet, omogućite im to. Nebitno da li su na Facebook-u ili igraju igrice, ne bojte se neće zaboraviti realan život i prijatelje. Realan život i prijatelji će zaboraviti njih ako nisu online.

Slika preuzeta odavde…

Šta su u stvari Udruženja?

Udrženja predstavljaju dobrovoljan vid udruživanja lica i/ili privrednih društava radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva i/ili ostvarivanja dobiti. Ovo ostvarivanje dobiti je nešto sasvim novo. Do jula ove godine, nije bila nikakva jasna regulativa po pitanju NVO-a, a u julu je donet Zakon o udruženjima koji dozvoljava da udruženja na kraju godine ostvare profit. Tako da to daje skroz novu priču oko udruživanja.

U EU udruženja predstavljaju u stvari deo tzv. građanskog društva, koji je kod nas u Srbiji na nivou primata. Neke od odlika tog građanskog društva su:

• građanski angažman,
• izbegavanje državne patronizacije
• osnova demokratskog društva

Kod njih (EU) se itekako neguje odnos sa udruženjima, posebno političari koji neguju dijalog sa građanskim društvom su dobri političari. Kao i kod nas

Osnovna uloga udruženja je da pruže ekspertska znanja i podršku političkom nivou u odlučivanju i zakonodavstvu, jer mi predstavljamo interese neke grupe ili branše. Takođe je slučaj da država ne može da kontroliše u potpunosti neki problem društva. U Ministarstu zdravlja postoje ograničeni budžeti za pojedine sektore. Problem AIDS-a oni rešavaju na svoj način, ali neku marketing kampanju po tom pitanju, kao i prevenciju ne rade jer, pretpostavljam nemaju para. Ali tu je prostor našlo udruženje JAZAS, (svi smo čuli za njih) i oni deluju na tom planu.

Nada udruženja je da sačekaju da se svest građanskog društva pojavi i kod nas i da jasno mogu menjati uslove života običnog građanina.

Do tada …

Slika preuzeta odavde …

Pozivamo Vas na Drugu vanrednu Skupštinu udruženja građana BITNO.

Nakon dve godine rada organizacije BITNO, i neodržavanja redovne sednice, UO udruženja saziva vanrednu sednicu sa dnevnim redom:

1. Izveštaj o radu u prethodnom periodu,
2. Donošenje odluke o prestanku mandata Predsedniku Skupštine, članovima Upravnog i Nadzornog odbora,
3. Izbor Predsednika Skupštine,
4. Izbor članova Upravnog odbora,
5. Izbor članova Nadzornog odbora,
6. Razno

Skupština će se održati 27. oktobra 2009. godine sa početkom u 18:00 časova u TV sali Studentskog centra Bor, ul Kralja Petra I  br.14.

U Boru: 13. 10. 2009.

Upravni odbor BITNO

U slučaju da ne znamo adrese sajtova, internet sadržaje možemo pretraživati preko sajtova pretraživača poznatijih kao „mašine za pretraživanje” Postoji mnogo vrsti tih sajtova pretraživača i da bi ih koristili dovoljno je samo znati adrese tih sajtova. Neke od najpoznatijih sajtova pretraživača možete naći na adresama:

www.google.com
www.yahoo.com

Od domaćih

http://www.krstarica.com
http://www.pogodak.rs

Dalje korišćenje sajtova pretraživača pokazaćemo vam na primeru sajta google.rs, koji je verzija na srpskom jeziku. Izgled naslovne stranice sajta izgleda kao na naradnoj slici:

Naslovnu stranu možemo podeliti u nekoliko celina:

• Kategorije za pretraživanje
• Tekst polje za unos željenog pojma
• Dodatni meni
• Opcije pretraživanja
• Dugmad (tasteri: Google pretraga i Iz prve ruke)

U polju za unos teksta unosite željene informacije koje tražite. To je veoma jednostavno, kucajući npr. „Sladoled od vanile”. Zatim odaberete jednu od opcija pretraživanja: veb, stranice na srpskom ili stranice iz zemlje Srbija.

• Ako odaberemo prvu opciju: veb – pretraživač će pretražiti sav prostor interenta da bi pronašao sajtove na kojima se nalazi informacija o sladoledu od vanile.
• Ako odaberemo drugu opciju: stranice na srpskom - pretraživač će pronaći sve sajtove na srpskom jeziku koji sadrže željenu informaciju.
• Ako odaberemo treću opciju: stranice iz zemlje Srbija – pretraživač će pronaći željenu informaciju na sajtovima iz Srbije.

Kada odaberemo željenu opciju i kliknemo na Google pretraga, otvoriće nam se nova stranica koja sadrži spisak adresa veb strana koje sadrže željenu informaciju. Kao na slici:

Sa sapiska odaberemo željenu stavku i jednostavno kliknemo levim tasterom na nju i otvoriće nam se ta strana na kojoj možemo pronaći željeni pojam.

Pretraga slika

Ako se vratimo na naslovnu stranu našeg pretraživača i želimo da pronađemo slike sladoleda od vanile, to ćemo uraditi tako što nakon unosa željenog pojma u tekst polje kliknemo u gornjem levom uglu na kategoriju slika i dobićemo galeriju slika kao na sledećoj slici:

Ispod svake slike se nalazi njena dimenzija kao i adresa sajta na kome se ta slika nalazi. Ako kliknemo na sliku ona će se otvoriti u novom prozoru i biće prikazana na svojoj poziciji na sajtu. Sliku možemo videti u njenoj punoj veličini ako kliknemo na vezu: Prikaži sliku u punoj veličini.

Ako se opet vratimo na naslovnu stranu pretraživača i unesemo željeni pojam u tekst polje, pomoću dugmeta Iz prve ruke možemo direktno otvoriti stranu koja se nalazi prva na spisku pretraživeča. Time ćemo preskočiti jedan korak i nećemo imati spisak proneđenih stranica već ćemo odmah otvoriti prvu stranicu na spisku.

U dodatnom meniu imamo opciju Napredno pretraživanje. Tu opciju koristimo kada želimo da detaljnije pretražimo strane. U novotvorenom prozoru imamo opcije za pretragu po drugim jezicima, pretragu po vrsti fajla (pdf, tekstualni, prezentacija … ) itd.

Pomoću opcije Podešavanja u dodatnom meniu možemo promeniti jezik interfejsa pretraživeča, broj stavki u spisku pronađenih strana i td.

Најпопуларнији браузери данас су:

* Firefox – бесплатан браузер отвореног кода
* Mozilla – именом Mozilla данас називамо спој Firefox-а и Thunderbird-а
* Opera – бесплатан браузер затвореног кода компаније Опера
* Internet Explorer – бесплатан браузер затвореног кода компаније Мајкрософт
* Сафари – Еплов бесплатни браузер
* Гугл Хром (Google Chrome) – Гуглов бесплатни браузер, пројектован са идејом да искористи све могућности Гуглових услуга и тренутно у јавној бета верзији само за породицу оперативног система Виндоуз. У плану је и верзија за Линукс.

Сви наведени су графички програми (тј. осим текста могу приказивати и визуалне садржаје). Осим графичких постоје и текстуални браузери који могу приказивати само текст (нпр. “links” и “lynx”) и специјализовани говорни браузери какве могу користити слепе особе.

Предпоставимо да сте корисник Виндоуз оперативног система, и том случају подразумевано са системом имате инсталиран IE (Internet Explorer) и њега можете пронаћи у вашем Виндоуз менију за покретање програма.

Интернет експлорер је браузер, настао 1995. године у корпорацији Мајкрософт. Прво појављивање му је било у пакету са оперативним системом Виндоуз 95. Након свог првог појављивања, изашле су и верзије за оперативне системе Мек ОС и Јуникс, мада је опстала само верзија за Виндоуз. До 1999. године је био најраспрострањенији и најкоришћенији браузер. У 2006. години је имао преко 900 милиона корисника широм света.

Паралелно са развитком Интернет експлорера, развијали су се и други слични браузери, од којих су неки постали временом прави конкуренти Интернет експлореру. Данас је највећи конкурент Мозила Фајерфокс, који сваким даном придобија све више и више корисника. Поред Фајерфокса, ту су и други, исто тако јаки конкуренти, као Опера, Нетскејп, Авант и други.

Више пута се говорило о стабилности и поузданости Интернет експлорера. Откако је верзија 6 изашла 2001. године, Мајкрософт није избацио ниједну закрпу нити додатак за њега. Разни рачунарски стручњаци су говорили да је Интернет експлорер пун сигурносних пропуста и да омогућава лак пролаз разним штеточинама са Интернета. Док је Мајкрософт 5 година паузирао по овом питању, Мозила и други су развијали своје претраживаче и по питању безбедности су сада далеко испред Интернет експлорера. Мада, на свету има много корисника рачунара који не знају много о овим стварима, а Интернет експлорер долази са било којом верзијом Виндоуза почев од верзије Виндоуз 98, па због тога и даље има много корисника овог браузера.

Ево како изгледа иконица IE-a:

А овако изгледа IE покренут и то са погледом стране нашег сајта:

Мимо свега, оно што ја препоручујем је свакако коришћење Фајерфокс (Firefox) веб браузера. Мозила Фајерфокс (Mozilla Firefox) је браузер отвореног кода. Раније је био познат под именима „Феникс“ и „Фајерберд“, а настао је на темељима апарата „Геко“ који је користио и раније популарни браузер Нетскејп. Од 9. новембра 2004, од верзије 1.0, Фајерфокс је постао озбиљна конкуренција Интернет експлореру, који је тренутно најкоришћенији у свету.

Како га инсталирати?

Минимални захтеви рачунара за рад Фајерфокса под Виндоуз системом су:

* Pentium 233 MHz, али Pentium 500 MHZ или снажнији је препоручен.
* 64 MB Ram, но 128 MB Ram или више је препоручено.
* 52 MB простора на вашем хард диску.

То су биле техничке ствари, а сад прелазимо на оно интересантно, на само инсталирање Фајерфокса које је екстремно лако. Прво требате отићи на сај Фајерфокса да би сте са интернета скинули инсталациони фајл. У делу где куцате адресу у IE, одкуцајте следећу адресу:

http://sr.www.mozilla.com/sr/

Кликом на иконицу “Firefox 3 бесплатна набавка”, покренућете скидање инсталационог фајла.(Тренутна стабилна верзија је Фајефокс 3.5)

Када сте скинули инсталациони фајл Фајерфокса, дођите до фолдера у ком је смештен тај фајл, у коме је скинут инсталациони фајл. Дуплим кликом на фајл покрећете инсталациони процес што ће избацити у први план дијалог за инсталирање у коме ћете се лако снаћи. По инсталацији ћете имати пречицу за ваш нови нраузер на десктопу и менију вашег Виндоуз система.

Na poziv Laleta i Građanskog kruga iz Negotina, nekolicina borskih blogera, članova BITNO organizacije, će učestvovati na tribini pod naslovom Blogosfera – misli duboko, 26. juna u Negotinu.
Ideja je naravno, promocija interneta, a naročito blogovanja.
Posle uvodnog dela koji prepuštamo Laletu i predsedniku BITNO nastavićemo sa pričom, uglavnom kroz primere.
Dogovoreno da ti primeri budu Opština Bor by RainDog, Grne, Kišobran i naravno … Deda.
O socijalnim mrežama će govoriti Miloš, a o značaju nezavisnog gradskog portala Igor.

Nadamo se da će tribina biti korisna svima.
Ukoliko ste u blizini, dođite.

Ulaz je slobodan.

Prošle su godine i kafanče još uvek radi. Međutim izotvarale su se još neke kafanice i kafići, neki su klasični bircuzi a neki prave fenserice, ali ovo kafanče je radilo. Uvek je bila gužva. Mada nekako im je meni ostao nepromenjen. Kad su počeli da dovode neke pevaljke koje se penju na stolove, za mene je to bilo isuviše degutantno, pa neko vreme nisam svraćao. A u zadnje vreme se tamo i odomaćila neka banda koja stalno raspravlje o nekim stvarima koje ja ništa ne razumem pa mi ni to nije baš odgovaralo. Ali vidim da je velika gužva oko toga.

Evo ovih dana vidim da su mnogo promenili ambijent. Ali ne samo enterijer već i potpuno novi meni. Jeste da je osoblje staro, ali to je OK, valjda će da zaposle i neku novu mladu radnu snagu.  Kad sam pre neko veče svratio (verovali ili ne moja žena je prošla tuda pa mi reče), oduševio sam se kako izgleda. Što je najbolje potpuno novi izlog, u kome možete odmah videti šta je sve novo na repertoaru. A unutra …extra. Posebni separei za odabrano društvo, a za blogere najbolji i najveći separe. To me je oduševilo. Jednostavno, danas svratim po nekoliko puta da vidim ima li koga i da se “okrepim” i naravno nastavim dalje svojim putem. Jednostavno sam prezadovoljan jer ipak je to naša kafanica iz starih dana. Ako nastave tako ozbiljno da rade i da se prema svojim gostima ophode profesionalno, mislim da neću izlaziti odande.

Pa neka im je srećan novi početak.  Čestitam ….

Sara i njena baka Gordana nalaze se na Institutu za majku i dete u Bg. Kako su doktori rekli Sari je malo bolje, upravo danas je završen jedan deo terapije i doktori kažu da je Sara pozitivno reagovala na terapiju i očekuju boljitak. Za neki dan je kontrola i moguće je da do sledeće terapije Sara dođe u Bor.

Veliki problem je bio što su Sari vene slabe i bilo je potrebno to oporaviti. Samo taj deo je koštao oko 1100 evra.

Baka Gordana se zahvaljuje svim ljudima koji ima pomažu a kaže da ima dosta donatora. Lep gest je neki borski privatnik koji želi da pokrije celu tu sumu ali ona nezna ko je taj čovek. Osim troškova lečenja veliki su i troškovi smeštaja za njenu baku koja vodi računa ne samo o njoj već i njenim dvema sestrama.

U nadi da će Sari biti bolje i da će ozdraviti, očekujte uskoro još informacija.

Sledeća priča me je jako interesovala. Prvo da upoznam osobu koju znam samo preko maila, a drugo zato što mislim da su studenti i srednjoškolci velika baza koju moramo “iskoristiti” za unapređenje interneta u Srbiji. Dragana Petković je predstavila odličnu priču i projekat Mingl. Sledeću priču sam preskočio (opet loš đak), ali sam sa Milanom uz kafu razjasnio neke nedoumice koje sam imao u vezi e-bankinga. Ipak nam se ne piše dobro po ovom pitanju, jer moramo opet čekati političare ili plaćati provizije nekom moneybokers-u ili netelleru da bi kupili ili prodali disk preko neta. Zatim je Vladimir Cvetić iz euneta predstavio razloge uvođenja “svojih” (čitaj naših) admin panela u odnosu na već poznate standardne. Za mene laika u načinu rada servera ovo je bila prilika bar da zagrebem tu oblast, ali pretpostvljam da je bio tamo miff, imao bi šta da pita …. a i da kaže. Inače bilo je kvalitetne diskusije i u ovom delu.

Sve u svemu ovaj treći dan je protekao u znaku sponzora (ipak opravdano omogućili su nam kvalitetnu konferenciju) osim Jelene i Dragane koje još jednom pohvaljujem.

Moji utisci sa ovog BizzBuzz-a (iako 2 od 3 dana) su pozitivni. Pretpostvaljam da je prvi dan bio kvalitetan jer Markova priča je uvek zanimljiva a Žika je naravno kao i svaki put optimističan ali žao mi je što nisam bio. Pohvale organizatorima, nema šta, i ako ovako nastave vidimo se i narednih godina.