Televizija i vlasnici koji su ukapirali da su reality show-ovi bolja zarada od španskih serija, uspeli su da od naših televizora naprave akvarijume. Pogotovi sa OpenIP TV-em bukvalno kao da imaš akvarijum u kući. Snaga televizije na našim prostorima ne prestaje, ali u poslednje vreme internet se jako približio kao uticajni medijum. To približavanje jasno će se videti na nekim sledećim izborima.

Često u školi pričam, kako kolegema tako i učenicima, kako u Japanu blogeri nose mini kamere na kacigama, da bi oni koji ih prate stalno bili na njihovim blogovima. Neki mi veruju neki ne veruju. Još kada je onaj pećinac u pećini nacrtao crteže, nadao se da će to neko videti. Možda neka pećinka … ili ostali pećinci koji će mu se diviti. Danas na FB-u ređamo razne pećinske crteže, samo što se slikamo u WC-ima i sličnim ambijentima. Takođe da opčinimo neku “pećinku” ili kažemo svima da smo tu. Mnogo hiljada i miliona godina je prošlo …. pa dobro napradovali smo.

Da li smo zadovoljni takvim razvojem situacije? Posle točka intenet je najveći izum čovečanstva ali ne treba ga doživljavati kao reality show. Ono što se na daljem zapadu radi odavno, na bližem zapadu je u toku. Dvadesetčetvoročasovni live prenos simpatičnog momka, beli zid i bela vrata, sa povremenim upadima ženskog glasa, prikovala su za monitore blogere sa ovih prostora.

Za razliku od TV-a ovaj show je sasvim OK. Niko to ne naplaćuje imate mogućnost da birate. Možda ste želeli da prisustvujete wfest09 (ali pre održavanja ) ili da upoznate ovog momka.  Daleko su i jedni i drugi, ali ispratili smo i jedan i drugi show. Opasna stvarčica ili ne internet će ukinuti televiziju (bar u ovakvom obliku), samo je to šteta jer nije zamišljen za tako nešto. Njegova edukativna svrha lagano bledi, mada onaj koji uči gledajući u kamen, naučiće nešto i gledajući live show. I dok u drugom tabu pokušavate da provalite taj novi google pretraživač (za kog ste saznali baš sa live show-a) i slušate o gadgeteriji, neki novi japanac se i dalje šeta sa kamerom na kacigi.

Opasna stvarčica ili čudo, internet će se pojaviti u svim našim domovima, prema tome, roditelji dozvolite svojoj deci da koriste internet, omogućite im to. Nebitno da li su na Facebook-u ili igraju igrice, ne bojte se neće zaboraviti realan život i prijatelje. Realan život i prijatelji će zaboraviti njih ako nisu online.

Slika preuzeta odavde…

U slučaju da ne znamo adrese sajtova, internet sadržaje možemo pretraživati preko sajtova pretraživača poznatijih kao „mašine za pretraživanje” Postoji mnogo vrsti tih sajtova pretraživača i da bi ih koristili dovoljno je samo znati adrese tih sajtova. Neke od najpoznatijih sajtova pretraživača možete naći na adresama:

www.google.com
www.yahoo.com

Od domaćih

http://www.krstarica.com
http://www.pogodak.rs

Dalje korišćenje sajtova pretraživača pokazaćemo vam na primeru sajta google.rs, koji je verzija na srpskom jeziku. Izgled naslovne stranice sajta izgleda kao na naradnoj slici:

Naslovnu stranu možemo podeliti u nekoliko celina:

• Kategorije za pretraživanje
• Tekst polje za unos željenog pojma
• Dodatni meni
• Opcije pretraživanja
• Dugmad (tasteri: Google pretraga i Iz prve ruke)

U polju za unos teksta unosite željene informacije koje tražite. To je veoma jednostavno, kucajući npr. „Sladoled od vanile”. Zatim odaberete jednu od opcija pretraživanja: veb, stranice na srpskom ili stranice iz zemlje Srbija.

• Ako odaberemo prvu opciju: veb – pretraživač će pretražiti sav prostor interenta da bi pronašao sajtove na kojima se nalazi informacija o sladoledu od vanile.
• Ako odaberemo drugu opciju: stranice na srpskom - pretraživač će pronaći sve sajtove na srpskom jeziku koji sadrže željenu informaciju.
• Ako odaberemo treću opciju: stranice iz zemlje Srbija – pretraživač će pronaći željenu informaciju na sajtovima iz Srbije.

Kada odaberemo željenu opciju i kliknemo na Google pretraga, otvoriće nam se nova stranica koja sadrži spisak adresa veb strana koje sadrže željenu informaciju. Kao na slici:

Sa sapiska odaberemo željenu stavku i jednostavno kliknemo levim tasterom na nju i otvoriće nam se ta strana na kojoj možemo pronaći željeni pojam.

Pretraga slika

Ako se vratimo na naslovnu stranu našeg pretraživača i želimo da pronađemo slike sladoleda od vanile, to ćemo uraditi tako što nakon unosa željenog pojma u tekst polje kliknemo u gornjem levom uglu na kategoriju slika i dobićemo galeriju slika kao na sledećoj slici:

Ispod svake slike se nalazi njena dimenzija kao i adresa sajta na kome se ta slika nalazi. Ako kliknemo na sliku ona će se otvoriti u novom prozoru i biće prikazana na svojoj poziciji na sajtu. Sliku možemo videti u njenoj punoj veličini ako kliknemo na vezu: Prikaži sliku u punoj veličini.

Ako se opet vratimo na naslovnu stranu pretraživača i unesemo željeni pojam u tekst polje, pomoću dugmeta Iz prve ruke možemo direktno otvoriti stranu koja se nalazi prva na spisku pretraživeča. Time ćemo preskočiti jedan korak i nećemo imati spisak proneđenih stranica već ćemo odmah otvoriti prvu stranicu na spisku.

U dodatnom meniu imamo opciju Napredno pretraživanje. Tu opciju koristimo kada želimo da detaljnije pretražimo strane. U novotvorenom prozoru imamo opcije za pretragu po drugim jezicima, pretragu po vrsti fajla (pdf, tekstualni, prezentacija … ) itd.

Pomoću opcije Podešavanja u dodatnom meniu možemo promeniti jezik interfejsa pretraživeča, broj stavki u spisku pronađenih strana i td.

Најпопуларнији браузери данас су:

* Firefox – бесплатан браузер отвореног кода
* Mozilla – именом Mozilla данас називамо спој Firefox-а и Thunderbird-а
* Opera – бесплатан браузер затвореног кода компаније Опера
* Internet Explorer – бесплатан браузер затвореног кода компаније Мајкрософт
* Сафари – Еплов бесплатни браузер
* Гугл Хром (Google Chrome) – Гуглов бесплатни браузер, пројектован са идејом да искористи све могућности Гуглових услуга и тренутно у јавној бета верзији само за породицу оперативног система Виндоуз. У плану је и верзија за Линукс.

Сви наведени су графички програми (тј. осим текста могу приказивати и визуалне садржаје). Осим графичких постоје и текстуални браузери који могу приказивати само текст (нпр. “links” и “lynx”) и специјализовани говорни браузери какве могу користити слепе особе.

Предпоставимо да сте корисник Виндоуз оперативног система, и том случају подразумевано са системом имате инсталиран IE (Internet Explorer) и њега можете пронаћи у вашем Виндоуз менију за покретање програма.

Интернет експлорер је браузер, настао 1995. године у корпорацији Мајкрософт. Прво појављивање му је било у пакету са оперативним системом Виндоуз 95. Након свог првог појављивања, изашле су и верзије за оперативне системе Мек ОС и Јуникс, мада је опстала само верзија за Виндоуз. До 1999. године је био најраспрострањенији и најкоришћенији браузер. У 2006. години је имао преко 900 милиона корисника широм света.

Паралелно са развитком Интернет експлорера, развијали су се и други слични браузери, од којих су неки постали временом прави конкуренти Интернет експлореру. Данас је највећи конкурент Мозила Фајерфокс, који сваким даном придобија све више и више корисника. Поред Фајерфокса, ту су и други, исто тако јаки конкуренти, као Опера, Нетскејп, Авант и други.

Више пута се говорило о стабилности и поузданости Интернет експлорера. Откако је верзија 6 изашла 2001. године, Мајкрософт није избацио ниједну закрпу нити додатак за њега. Разни рачунарски стручњаци су говорили да је Интернет експлорер пун сигурносних пропуста и да омогућава лак пролаз разним штеточинама са Интернета. Док је Мајкрософт 5 година паузирао по овом питању, Мозила и други су развијали своје претраживаче и по питању безбедности су сада далеко испред Интернет експлорера. Мада, на свету има много корисника рачунара који не знају много о овим стварима, а Интернет експлорер долази са било којом верзијом Виндоуза почев од верзије Виндоуз 98, па због тога и даље има много корисника овог браузера.

Ево како изгледа иконица IE-a:

А овако изгледа IE покренут и то са погледом стране нашег сајта:

Мимо свега, оно што ја препоручујем је свакако коришћење Фајерфокс (Firefox) веб браузера. Мозила Фајерфокс (Mozilla Firefox) је браузер отвореног кода. Раније је био познат под именима „Феникс“ и „Фајерберд“, а настао је на темељима апарата „Геко“ који је користио и раније популарни браузер Нетскејп. Од 9. новембра 2004, од верзије 1.0, Фајерфокс је постао озбиљна конкуренција Интернет експлореру, који је тренутно најкоришћенији у свету.

Како га инсталирати?

Минимални захтеви рачунара за рад Фајерфокса под Виндоуз системом су:

* Pentium 233 MHz, али Pentium 500 MHZ или снажнији је препоручен.
* 64 MB Ram, но 128 MB Ram или више је препоручено.
* 52 MB простора на вашем хард диску.

То су биле техничке ствари, а сад прелазимо на оно интересантно, на само инсталирање Фајерфокса које је екстремно лако. Прво требате отићи на сај Фајерфокса да би сте са интернета скинули инсталациони фајл. У делу где куцате адресу у IE, одкуцајте следећу адресу:

http://sr.www.mozilla.com/sr/

Кликом на иконицу “Firefox 3 бесплатна набавка”, покренућете скидање инсталационог фајла.(Тренутна стабилна верзија је Фајефокс 3.5)

Када сте скинули инсталациони фајл Фајерфокса, дођите до фолдера у ком је смештен тај фајл, у коме је скинут инсталациони фајл. Дуплим кликом на фајл покрећете инсталациони процес што ће избацити у први план дијалог за инсталирање у коме ћете се лако снаћи. По инсталацији ћете имати пречицу за ваш нови нраузер на десктопу и менију вашег Виндоуз система.